VOLAN

Za skidanje vilice i volana treba poseban alat, nemam profi, nego stari univerzalni ključ od Favorita 1973. Ring je oštećen, ključ je abzdrajsan i kratak, ne ide ni za milimetar, trebat će drugi alat. Ima moj stari ruska kliješta to je makina samo takva, ajd do starog po kliješta i francuz.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ruska kliješta preko gume na ring, stisnem ne ide, klizi preko gume, ajd krpu umjesto gume, opet ništa, a ajmo onda „na golo“ bez ičega, ali polako, i krene naravno, đe neće s takvim kliještima s takvom polugom. Pa s tim možeš ruski naftovod u Sibiru na -40 ful rašarafit. Samo s rukavicama jer kad ti se papci zakelje za čelik na -40 onda je to gore od sekundkleber-a (brzo ljepilo? Super ljepilo).

E sad, ajmo skinut volan tj. izvuć ga iz vilice. Cimam lijevo desno ništa, ok ajmo kotač na vilicu, bicikl na pod, kotač među kolena tako da su kotač i vilica fiksni, cimam volan lijevo desno, ni makac… A onda prosurfam po svojoj staroj memoriji i izvučem iz prašnjave fajle sliku da je u cijevi volana konus koji kad raširi cijev volana ne skidaš volan više samo tako. OK znači ajmo izbit konus, ali čime. Treba nešto usko i dugačko, a nemam, veš kuhinja ne nudi baš neki izbor alata. Gledam lijevo desno, aha eto ga, skinuti gepektreger s bicikla!!!!                

Uzmem kombinirke, odrežem jednu dulju štangu, poturpijam vrh, eto alata za izbijanje konusa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Gurnem u rupu na vrhu volana, kresnem malo čekićem, konus pade !!! Ej ovo je bolje nego „...Prozor noćas mora pasti…“ J

Vilica ide van, kuglice i sve što već ide s tim OK.

Volan s jedne strane izolirband žuti, s druge strane crni ferbant (platnena traka kakve su se nekad stavljale). Mi bi te trake mijenjali jer se to pošemeri, pa onda izgleda grdo, stavljali bi izolirband u boji rame, npr. ja imo zeleni, a buraz crveni. To je pljuga naravno jer onda nismo imali rukavice, kad se furaš na +30 ruke se znoje, skližu po izolirki, pa se i onda  s vremenom pošemeri, dobiješ one crne tragove od ljepila. Hvala Bogu izolirka je skoro mukte pa lako to čejndžaš.

 

Kreno ja skidat traku i izolirband nešto ide ali ne baš bajno. Uzmem skalpel pa reži i trgaj. No onda sranje, ispod traka su onda stavljali na dijelu volana ispod ručica kočnica gume koje su amortizirale udarce i „povećavale promjer cijevi“. Gume su bile sive boje isto kao i gume na ručicama kočnica. No obzirom da je bajk iz 65. godine te gume su ispod trake i izolirbanda praktično zavarene za cijev. Cijev je aluminijska i veli Fuma da tu dođe do galvanskih struja i kemija to zavari. Ništa ajmo derat sa skalpelom i mic po mic skinem gumu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Volan čišćen s Purolom i Sidolom. Dio koji je bio „gol“ tj. bez izolirke jako oksidirao, no nekako sam to zbiksao. Ring koji ide u lulu je hrđav pa sam to oplahnuo s Antikorozinom (dalje pišem: kiselina).

Na Authoru imam dobre trake, našo u Americi 2005., Specialized s gal-pads. Nema nigdje kod nas, uspijem nać u Protea Jaska, no nikako da stignu. Zadnja info stižu krajem 5.mjeseca. Bumo vidli, mislim da ću sad kad idem frendu u Beč kupit to tamo. Ziher je ziher.

Malo sam razmislio i kažem zašto ne bi trake bile u boji rame tj. narandžaste. Ok, a gdje to nać viđao sam crne, bijele i to je manje-više to. Deri po guglu i nađem ima super Bontrager narandžaste i to još s gel jastučićima. Odmah mail u Beč u dućkas, javlja neki Markus nakon par sati da uvijek imaju toga na lager. Ej, to će biti ledžennnnnnn –deri, nek mali dobi neki poklon iz Beča….